Tema: APRIL JE NAJSUROVIJI MESEC
IGRA SENKI
Ka centaru grada gde se svi putevi sreću
čekajući tebe
U dubine okeana gde sve nade tonu
čekajući tebe
Kretao sam se kroz muk bez pokreta
čekajući tebe
Istinu nađoh kraj prozora, u samom uglu sobe
U igri senki, glumeći svoju smrt
Ne znajući bolje
Dok su u četiri reda postrojene
Ubice igrale
S mirisom hladnog čelika na njima
Tela su pošla da se spoje
Samo u neverici gledah, kad sva gomila ode
Učinio sam sve, sve što sam želeo
Dozvolio da te upotrebe – za njihove ciljeve
Ka centru grada u noći, čekajući tebe
Ka centru grada u noći, čekajući te
Jan Kertis (1956-1980)
Iz knjige: Svetla u podrumu duše, SKC, NIŠ, 1988.
Prevod sa engleskog Predrag Cvetičanin
Nakon Dženis Džoplin, Morisona i Hendriksa, čije su smrti bacile senku na sedamdesete, samoubistvo Jana Kertisa obeležilo je pop-kulturu u narednoj deceniji. Iako je, pod uticajem rokenrol mitologije, u pesme ovih heroja često učitavano mnogo više nego što u njima piše, činjenica je da je Kertis uspeo da strahove i lomove urbanog čoveka ulovi u upečatljive pesničke slike. Rokenrol poeziju je teško prevoditi, posebno pesme koje su svima poznate. Prevod Predraga Cvetičanina, kojem ovde dajem prednost u odnosu na Nikolu Todorovića (u knjizi Mančesterski suicid), značajan je i zbog činjenice da ga je radio čovek koji je sa bendom Dobri Isak možda uspeo da se najviše približi osećanju sveta nalik Kertisovom. Nedavno je objavljeno reizdanje jedinog albuma Dobrog Isaka, pa ovom prilikom preporučujem taj reprint.
Ukoliko neko ne zna, originalan naslov Kertisove pesme je Shadowplay i ona se nalazi na prvom albumu grupe Joy Division Unknown Pleasures iz 1979. godine.