Тема: АПРИЛ ЈЕ НАЈСУРОВИЈИ МЕСЕЦ
ИГРА СЕНКИ
Ка центару града где се сви путеви срећу
чекајући тебе
У дубине океана где све наде тону
чекајући тебе
Кретао сам се кроз мук без покрета
чекајући тебе
Истину нађох крај прозора, у самом углу собе
У игри сенки, глумећи своју смрт
Не знајући боље
Док су у четири реда постројене
Убице играле
С мирисом хладног челика на њима
Тела су пошла да се споје
Само у неверици гледах, кад сва гомила оде
Учинио сам све, све што сам желео
Дозволио да те употребе – за њихове циљеве
Ка центру града у ноћи, чекајући тебе
Ка центру града у ноћи, чекајући те
Јан Кертис (1956-1980)
Из књиге: Светла у подруму душе, СКЦ, НИШ, 1988.
Превод са енглеског Предраг Цветичанин
Након Џенис Џоплин, Морисона и Хендрикса, чије су смрти бациле сенку на седамдесете, самоубиство Јана Кертиса обележило је поп-културу у наредној деценији. Иако је, под утицајем рокенрол митологије, у песме ових хероја често учитавано много више него што у њима пише, чињеница је да је Кертис успео да страхове и ломове урбаног човека улови у упечатљиве песничке слике. Рокенрол поезију је тешко преводити, посебно песме које су свима познате. Превод Предрага Цветичанина, којем овде дајем предност у односу на Николу Тодоровића (у књизи Манчестерски суицид), значајан је и због чињенице да га је радио човек који је са бендом Добри Исак можда успео да се највише приближи осећању света налик Кертисовом. Недавно је објављено реиздање јединог албума Доброг Исака, па овом приликом препоручујем тај репринт.
Уколико неко не зна, оригиналан наслов Кертисове песме је Схадоwплаy и она се налази на првом албуму групе Јоy Дивисион Ункноwн Плеасурес из 1979. године.