Tema: MORE PRE NEGO USNIM
MORE
Od dugog posmatranja mora
nema nikakve vajde.
Koran
Pesnik koji stari to zna,
iako more nikad video nije,
tako dugo ga je nosio u grudima,
da je prestalo da ga se boji.
Beše to malo, mirno more.
Pesnik koji stari to zna,
oseća se kao na poslednjim kolima u vreme
žetve,
kad je noć klarinet
a nebo najtanje tamo
gde se vrela pomrčina tiska na krovove.
Pesnik koji stari to zna,
a ja
kad sam se prvi put suočio s morem,
kao ispred ogledala, među rogovima bika,
u sebi sam izgovarao reči stare pesme:
Pojavljuje se smutnja,
o pisare,
ustani,
privuci papair
i iz stiha prepiši,
o pisare,
ono što dolikuje,
dokle god je lokot srce odbačeno.
More udaralo glavom o hridine,
lomilo zasune,
a prilično krhko srce
smejalo mi se slano u lice.
Jan Skacel (1922-1989)
Prevela sa češkog Biserka Rajčić
Iz knjige Jesen s mrtvim jastrebom, KOV, Vršac, 1998.
More koje neki pesnici, veliki pesnici sanjaju, često izgleda stvarnije od stvarnog mora.