Tema meseca januara: ZLATNA VEJAVICA ŠTO PO SAMOJ SEBI VEJE
Mlin za sneg
Ogreban kao drvo
koje je stolar odložio u stranu,
idem kraj reke i sedam munja blještavih
dozivam na sebe.
Ispod mostova preleću zimske ptice
voda je prazna.
Visoko, iznad glava, škripi
slameni mlin za sneg.
Jan Skacel (prevela s češkog Biserka Rajčić)
Iz knjige Jan Skacel, Jesen s mrtvim jastrebom, KOV, Vršac, 1998.
Jan Skacel (1922-1989), češki pesnik i kritičar rođen u Moravskoj. Nakon studija živeo u Brnu, gde je od 1963. do 1968. uređivao časopis Host du domu (Gost u kući), jedan od najznačajnijih čeških časopisa posle rata. Od 1968. živeo od poezije za decu i prevođenja. Budući da njegova poezija nije bila društveno angažovana, slabo je objavljivan u samizdatu. Nakon Plišane revolucije dobija značajne evropske nagrade, pre svega zahvaljujući prevodima na engleski i nemački jezik. Pred kraj života smatran je za najvećeg češkog pesnika i bio je jedan od ozbiljnih kandidata za Nobelovu nagradu.
Objavio knjige pesama: Koliko prilika ima ruža (1957), Šta je ostalo od anđela (1960), Čas između psa i vuka (1962), Tuga (1965), Prutići (1968), Davno proso (1981), Nada s bukovim krilima (1983), Odlivci u izgubljenom vosku (1984), Ko u tmini vino pije (1988).