Тема: ГЛАВУ ГОРЕ!
КАО ДЕТЕ
Као дете
У свом крилу седим
Гледајући се весело у очи.
Као дете
Желим људе-играчке
Да задовољавају моје потребе.
И да престану да постоје после тога,
Баш ме брига.
Као дете,
На поду себе
Седим, раширених ногу,
Опуштених, дебељушкастих, малих шака
И црвених очију ридам.
Дерњам се грлато,
Мокрих образа,
Правећи смешне изразе лица.
Онда
Застанем на тренутак,
Надувам своје мале груди
И настављам грозно да се дерем.
Као дете
Желим да ридам,
А од велике мене
Једва се откида јецај у уздаху.
Спуштам своју оловку
И одлазим на спавање.
Јелена Савић (1981)
Из књиге Дискурзивна тела поезије, Асоцијација за женску иницијативу, Београд 2004.
Јелена Савић (1981) полазница АЖИН-ове школе поезије и поетике. Објавила књигу песама Експлозивне трунчице (2004), као и низ сепарата махом у часопису Профемина.