Tema: MORE PRE NEGO USNIM
OSTRVA
Došlo je opet vreme da listam njegovu knjigu:
Već nagle kiše spiraju moja zimska osećanja
Kao pesak koji su vetrovi naneli na krovove,
A kada hodamo travom, nogavice nam otežaju od vode.
Da li je to neka stara groznica koju je februar
Zaboravio u mojim kostima? Ili lepet jedara
Iz nekog davnog sna? Hajdemo. Kaplje sa lišća,
I ljubavnici se smeju u napuštenim venjacima.
Koraci prolaze. More udara u bregove.
U gluvo doba, more se traži sa kamenom,
Mudrije posle kiše. Talasi nailaze
Na obalu. Žene se prevrću u posteljama.
Vetar sa ostrva. Kiša pada na pučini.
Mrak je. U luci, užad se taru o palube.
Posećuju li te ostrva još uvek u tvojim snovima?
Prozor je otvoren, i leto ulazi u sobu
Kroz tanku zavesu uspomena, uspomena.
Jovan Hristić (1933- 2002)
Iz knjige Sabrane pesme, Matica srpska, Beograd, 1996.
Još jedna klasična letnja pesma.