ПРОСТОРИ ЈЕЗИКА
ГЛУВИ ТЕЛЕФОНИ
Бити свој?
Бити другога?
То је недоумица овог језика
који се боји властитог звука.
Упркос јасној боји глас,
и грешка може да буде
погрешно схваћена.
Они који се буде из дугог сна,
на јави скраћују речник.
Нека се најави штедња:
свака реч треба да је
најмање двозначна,
једна мисао довољна
бар за две главе.
И памет је скупља.
И памет се скупља?
У игри глувих телефона
неспоразум доноси олакшање.
Порука се обелодани
тек када промени смисао.
Јудита Шалго (1941-1996)
Из књиге Живот на столу, Нолит, Београд, 1986.
Једна песма из времена када је замирала новосадска неоавангарда, у којој се управо преиспитује однос језика и света. Наравно, и још што шта друго.