ХЕЛАДА
У ЦРКВИ
Волим цркву: њене хексаграме,
њене свете пехаре и њене свијећњаке,
свјетла, иконе, проповједаоне.
Кад у цркву Грка ступим,
с мирисима њеним тамјаним,
с литургијским пјевом и са благозвучјем,
с отмјеним присуством свештенства,
бљештавог, у раскошном руху,
у свечаном ритму свакога покрета –
моје мисли враћају се слави наше расе,
величини нашег византијског насљеђа.
Константин Кавафи (1863-1933)
Превео Слободан Благојевић.
Из књиге Сабране пјесме, Свјетлост, Сарајево, 1988.
Поред мотива датих у јучерашњој песми, ево, на сасвим другом крају Кавафијеве поезије, стоји Византија.