ХЕЛАДА
ОДА ГРЧКОЈ УРНИ
Ти вечно невина, невесто спокоја!
Одојче тишине и спорих часова,
ти, певачу шумски, што кроз уста твоја
навире пој лепши од наших стихова:
каква бајка цветна око твојег бока
ови у долини Аркадије златне
богове и смртне људе у исти мах?
Људи и богови ко су? Неподатне
девице те ко су? Бег, битка жестока?
Какве су то фруле? Какав занос плах?
Песме што чујемо драге су, ал драже
још су нечувене и стог нек зајечи,
фруле, не за уво већ што може блаже,
свирка духу нашем са песмом без речи.
Под стаблима нећеш, о младићу лепи,
стати с песмом, као што никад и ниси,
нити стабла могу икада да мру:
смели љубавниче, близу сврхе ти си,
а не љубиш драгу, но зато не стрепи,
волећеш вечито вечно младу њу.
Срећне, срећне гране! Никад лишће ведро
неће вам пролећу рећи збогом жално:
о свирачу срећни, несморен и штедро,
свираћеш на фрули нове песме стално:
вечна љубав, вечна, срце нек превласти,
увек страсно и за уживање орно!
Вечно задихана, вечно млада жуд,
слободна од ига сваке људске страсти
кад нам срце клоне горко и уморно
а ороси чело грозничава студ.
Ко су ти људи што у храм иду трајно?
Којем жртвенику, жрецу тајанствени,
водиш ту јуницу што муче очајно,
свилених бокова цвећем окићених?
Градић покрај реке ил на жалу што је
ил на брегу с мирним замком у самоћи,
тог смерног јутра што напуштен би?
О градићу, вечно уличице твоје
биће тихе… нико никад неће доћи
да нам каже зашто пуст остаде ти.
Грчко ремек-дело! Са јасним држањем
девица и људи који мрамор диче,
с угаженом травом и са шумским грањем:
мучиш мисли наше, ћутљиви обличе,
као вечност. Хладна пасторало, трајеш, –
док смрт поколења лишава живота
као сведок вечни слушајућ туђ вај –
да човеку кажеш пријатељски да је
лепота истина, истина лепота,
и то је на земљи све, човече, знај.
Џон Китс (1795-1821)
Превео са енглеског Владета Кошутић
Из књиге Песништво европског романтизма, Просвета, Београд, 1982.
Неколицина Китсових песама сматра се врхунцем енглеског романтизма. Међу њима је и ова ода, као доказ да су Хелада и њена слава прошле кроз епохе, мене укуса и стилове, и да су, у ствари, све време, ту.