MOSTOVI BRANIMIRA ŽIVOJINOVIĆA
REČJU BESKRAJNI PRONIKNI KRUG
Rečju beskrajni
pronikni krug,
svete pun tajni,
budi mi drug!
Kada se rumen večernja stopi,
radosne boje kad zamru u muk,
noć oko čela senovitog sklopi
varnica venac u bleštavi luk:
Smisao sveti
zvezda k’o val
ka meni leti
tiho krz dalj.
Meseca suze kad tope i vedre
skriven bol noći, tad dolazi mir
i struji pokoj. Duhovi jedre
čamcima zlatnim niz nebesku šir.
Zvučnog pojanja
blistavi niz
čas k zemlji se ganja,
čas stremi uvis.
Kad ponoćna sveta strava se šunja
niz šumsko tamno i premrlo tle,
kad čudan i strašan je izgled žbunja
i mračno, duboko čini se sve:
Milo se plete
igra kroz mrak,
svetiljke trepte
k’o cilj i znak.
Sve se milo i naklono grli,
teši se, tuguje, jednako hod,
kad kolo svetiljki noćima hrli
sve je u duši zanavek rod.
Rečju beskrajni
pronikni krug,
svete pun tajni,
budi mi drug!
Klemens Brentano (1778-1860)
Iz knjige Pesništvo evropskog romantizma, Prosveta i dr, Beograd, 1982.
Svet evropskog romantizma ostao bi u dobroj meri nedostupan, a njegove tajne neotkrivene i slabo poznate ovdašnjim čitaocima, da nije bilo Branimira Živojinovića. Ovde posebno mislim na tzv. manje pesnike, kakav je Brentano.