Тема: МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ
МОРЕ УЈУТРО
Да застанем овдје. Наћас и ја да видим
јутарње море и ведро небо,
плаветнило сјајно и жуту обалу,
дивну и пространу свјетлост.
Да застанем овдје. И да се претварам
како све то видим (на трен, одиста, видјех),
а не опет своје сањарије,
сјећања, и визије чулних ужитака.
Константин Кавафи (1863 – 1933)
Превео Слободан Благојевић.
Из књиге Сабране пјесме, Свјетлост, Сарајево, 1988.
Тек након смрти Кавафи је препознат као модеран грчки песник. Данас се сврстава у сам врх европске књижевности као песник који је оригинално третирао грчки језик бескомпромисно се супротстављајући тадашњој доминантној песничкој реторици; одан хеленизму, али циничан према политици; искрен и авангардан у вези са хомосексуалним темама.
Избор песме за данас уприличен је теми месеца, али како је Кавафија немогуће представити без бар једне песме са хомоеротском конотацијом, нешто више о томе остаје за сутра, са све морским мотивима, наравно.
Са нескривеним личним задовољством објављујем да је и данашњи дан уредила Н.