MEDITERAN
VIZANTIJA X
Ulje i zlato u mlakom vazduhu
Nad tek obranim voćnjakom –
leto
Na granici rasula, posle pobede;
Kamen hitnut u plavet preseca
Precizno zamršene putanje lastavica
I pada, ne kao aerolit:
možeš da dodirneš kamen,
No ne i pokret ruke koja ga baci;
možeš
Da dodirneš maslinu, no ne i uzgon vatre
Po kojoj ona jeste:
pravednici ili ne
Svedoci smo te pravde po kojoj svodimo se
Na raspored posledica, na odgonetku, napor
Da slike budu jezik, a jezik bude slika
Naše nesreće –
ali i noćno more
Što na obalu stiže ranjavo
Od duge ljubavi s vetrom
Istim nam jezikom govori,
i zvezde,
Poziciona svetla velike flote na domaku,
A koja ne stiže nikada,istim jezikom ćute –
No milost je u zadatku, u mogućnosti
Da usne pevaju privid, a srce
Verno ostane odsutnom prvoliku,
Dok sužava se prsten nade oko grada
A prostor se razmiče da primi budućnost
Nejasnim čudima naseljenu.
Ivan Lalić (1931-1996)
Iz knjige Dela, knjiga 2, ZUNS, Beograd, 1997.
Na Mediteranu još uvek gusnu plave i zlatne senke. To je ono što je Lalić video.