Tema.APRIL JE NAJSUROVIJI MESEC
* * *
Pusta su mesta odista divota!
Ona bez ljudi, al’ ne i bez Boga.
Kišica sipi, i bubri lepota
starinske šume, čeda brežja svoga.
I sipi kiša i bubri lepota
starinske šume, čeda brda naglih.
Mi smo tu sami, bez ljudi, života.
Kako je lepo piti u toj magli!
Mi smo tu sami, bez ljudi, sna čista,
Kako je lepo u toj magli piti!
Upamti putanju opalog lista,
zamisli da sa njim idemo ja i ti.
Upamti putanju opalog lista,
zamisli da sa njim idemo ja i ti.
Ko nas nagradi tim snom čudovitim?
Il’ sami sebe, može biti?
Ko nas nagradi tim snom čudovitim?
Il’ sami sebe, draga, može biti?
Ne treba ti ništa da se tu ustreliš,
ni bola u duši, ni metka u cevi.
Ni cevi s metkom, zna Bog, niti išta,
da se tu ustreliš ne treba ti ništa.
1970.
Leonid Aronzon (1939–1970)
Preveo sa ruskog Miodrag Sibinović
Iz knjige Antologija ruske lirike (X – XXI vek) knjiga 3, Paideia, Beograd, 2007
Leonid Aronzon, potpuno nepoznat ovdašnjoj književnoj javnosti, pripadao je petrogradskom krugu posleratnih ruskih pesnika, koji stvaraju pod uticajem akmeizma. Za života praktično mu nije objavljena nijedna pesma, a interesovanje za njega raste poslednjih godina, kada se pojavljuju izbori iz poezije na engleskom i nemačkom jeziku. Uopšte, u Rusiji se nakon pada komunizma, otkriva paralelna istorija književnosti, u kojoj postoji na stotine pesnika i pisaca, koji nisu objavljivali i ne postoje u zvaničnim publikacijama. Toj grupi autora pripada i Aronzon.
Umro je tokom putovanja po srednjoj Aziji pod nerasvetljenim okolnostima.