Тема месеца: ГОЛЕ ИСТИНЕ ИЛИ ОНО ШТО НЕДОСТАЈЕ
принцологија
овако бих ти рекла
када би постојао путоказ
да чуда су могућа ::::
драги краљевићу!
<<<< социјални аспект зачећа
сурови чешки стражару
<<<< демонијачка метафора
што ме обмањујеш!
<<<<поглед
нарколепсија
створи се понизна реч
близино што ми измичеш
<<<< хипер реалне библиотеке
у влакнастом простору
покушавам крваво да те зовем
<<<< фикције културе <<<< класичне папрати
да те заријем у своје гнездо
<<<< позиционирање Женскости у интернет прашуми
сакријем, као земљу, испод ноктију…
знаш ли да преко пет исликаних година
<<<< безупитност означитеља поглавара
пиљим у тебе
градим те у хиперболичној геометрији
<<<< срешћемо се, паралелно,
у бесконачној тачки?! <<<<
<<<< епска несвестица
гњечим твоју главу сунцокрета
слојевито
плутоновско око ме гледа
алхемијски
<<<< окрепљење )од( сентименталног маниризма
када те питам ::::
шта тражиш?
<<<< детаљније на www.детабуизирање.љубавног.дискурса
шта тражиш???
<<<< еротска жртва у чамцу језика
језик испушта из себе столећне потопе
не желим да антиципирам
већ да ти дам кључ
<<<< wхо’с тхат гирл?
за откривање разуларене подсвести
мислићеш да ово је бестијално…
али драги краљевићу
твоје митско лице се само појављује
<<<< слајдови стадијума огледала
као раскриће узавреле магле живота
органски
<<<< пулсирајућа стратегија
њушим те као људождер
цуриш кроз метафизички крвоток…
<<<< лонци за кухање страсти
поклопи звездане карте
и видећеш
<<<< завођење категоријама од струка па на горе
<<<<па на доле
како Сартр и Симон су смешни…
постоји још показница
<<<< гутање апсинта из сакралног ваздуха
што не захватају се дискурзивно
немогуће је да ме пепелне жеље варају
<<<< де садеовске играрије :::: дисциплина
драги краљевићу
<<<< блудне метонимије у јутарњој кафи
много тога бих ти испричала
о бљештавој инфицираности
но речи су уске
<<<< оловчица за оцртавање масса цонфуса
за горуће обреде са-ослобођења
за епидермно…
<<<< пеперминт конструиране емоције
или осећаш
или не осећаш!
<<<< ономатопејска анаеробна љубав
угрли ме
<<<< трудне нарације
спаљени прародитељски зној
владајуће логике
Маја Солар (1980)
Из књиге Макулалалалатура, СКЦ Крагујевац, Крагујевац, 2008.
Маја Солар (1980, Загреб) мастерирала је филозофију на Филозофском факултету у Новом Саду. На истој катедри ради као асистенткиња. Чланица је клуба студената и студенткиња филозофије Герусија, школе поезије коју води Дубравка Ђурић – АЖИН (Асоцијација за женску иницијативу) и поетско-политичког театра Поетске рупе. Ауторка је и учесница перформерско-поетског програма ЛИЛИТирање (извођење поезије песникиња). Објавила је збирку поезије Макулалалалатура (2008) за коју је добила Бранкову награду (2009). Живи у Новом Саду.