АВАНГАРДА: КОЛЕКЦИЈА ЗА СЕЗОНУ ЗИМА/ПРОЛЕЋЕ 2011. ЈАНУАР. СЕБАСТИЈАН СЕ БУДИ
ЛЕЊИН (ИИ ДЕО)
Ево,
види се
голим оком –
„ера“ та
пролази кроз двери,
о довратак не закачивши
чело високо.
Зар за Лењина
рећи такође:
„милошћу божјом
вођа“?
Кад би се десило
да је он
божанствен,
наљутио бих се
до избезумљења
и устао бих против ове масе
и против ових поклоњења.
Али Ђержински
крај леса
тврдо крочи.
Данас би Чека
могла
сићи са страже.
Кроз милион других
и кроз моје
очи –
леденице суза
смрзле уз образе.
А Бог?
Литије
нису новост за њега.
Не то!
Данас правим болом
нек срце застуди!
Ми сахрањујемо
најземаљскијега
од свих
са земље
прохујалих људи.
Он је земаљски
ал’ не онај што ока
поглед упире
у своје корито.
Земљу целу проникнув дубоко,
он виде
и оно
што временом би скрито.
Он на свакога
међу нама личи,
само што мисао снажније му чврсне
кожу поред ока.
Бора ниче.
Само подсмешљивије
и тврђе су му
усне.
Ропску послушност
није тај тражио,
дизгине,
да гони те
и тлачи.
За друге он беше
од нежности
блажи,
за непријатеља
од железа јачи.
Знао је слабости
као ти
или ја
као ми
савлађавао болести.
Рецимо, мени изоштрава око
билијар,
њему шах –
то вођама
више користи.
И од шаха
прешавши
на истинску буру,
међ људе
уведе
пеђачки строј од јуче,
уведе
радничко-сељачку диктатуру,
кулу капитала
да пешацима туче.
Он и ми смо једно.
Због чега бих онда
ту, крај њега,
плах,
ја
свој живот,
глуп од усхићења,
за један његов
поклонио дах?
А зар сам једини
који то
сад може?
Не мораш да викнеш,
тек отвори уста –
ко из села,
из рудника,
из сопствене коже
не би устао?
Ко пијан
тетурам.
Са трамвајске пруг
инстинктивно склањам
свој животић крти.
Ко би
за смрт моју
пронашао туге
у црнини
ове
безграничне смрти.
Под заставама маса
корача
и плаче.
Колониј зал
дрхти
потпуно прегажен.
Ко да сва Русија
крену
у скитаче.
Али чему?
Зашто
и због чега?
Опет промукли
телеграф
сигнале даје.
Суза са заставама –
снег полако руди.
Шта је учинио,
ко је он
и шта је,
тај најљудскији
од свих Људи?
Мајаковски
Превео Бора Ћосић
У истом ритму, други део одломка из поеме, са истом поруком, као и јуче.