ВИШЕ ОД ГЛАСА, ВИШЕ ОД МИРИСА
Мој драги је морнар
Мој драги је морнар један
Што борави на пучини
Руке су му као ветар
Нико не мож’ да их смири
Када приђе с моје стране
Сва крв ми је као река
Ту мој драги где пристане
Срце ми ко лађа чека
Да имам ми драге рече
На уснама укус чежње
Косу где слобода клија
И ветрови где се гнезде
Мој је драги морнар један
Кад приђе са стране моје
Пламте му каранфил-усне
А он ми овако поје:
Живим тамо, ја далеко
Далеко куд лађе плове
Али једном вратићу се
Где су наших река воде
Као ветар преко песка
Градове ћу пролазити
Отворићу све прозоре
Све ћу ланце разорити
Тако ми мој драги рече
То ми рече једног дана
Отад живим чекајући
Да се врати како каза
Мануел Алегре (Агеда, 1936)
Препев Жељко Донић са Иваном Скоковић
Из књиге Беијоград, Службени гласник, Бе(иј)оград, 2011.