MOSTOVI BRANIMIRA ŽIVOJINOVIĆA
U PONOĆ
Spokojno kroči noć u svet,
na gorski oslonjena splet,
vremena zlatne terazije sad
gleda, i njinog ravnomerja sklad;
a obesnih vrela javlja se roj
što materi noći žubore poj
o danu,
o maločas minulom danu.
Ne voli ona drevnu tu
uspavanku, nit’ sluša nju;
nebeska plavet njoj je slađi zvuk,
časova hitrih ujednačen luk.
Al’ žubor se vrela ne gubi nit’ mre
i u snu još pevaju vode k’o pre
o danu,
o maločas minulom danu.
Eduard Merike (1804-1875)
Interesantno bi bilo uporediti Merikea sa našim romantičarima i njihovim pesmama sa motivom ponoći.