VIŠE OD GLASA, VIŠE OD MIRISA
List sa drveta
Oznake još uvek ispadaju iz knjiga,
oznake tvoje za mesta gde
zaustavio si život radi sna,
radi života, nepotrebnog ali hitnog:
jedan stari tiket jedinstvene izrade,
jedna tramvajska karta gotovo proleterska,
i evo, pada mi na krilo,
jedan list iz jeseni ’56,
delić kože sa tela vremena
u kome su vrtovi pružali utočište snovima.
Poznavanje botanike mi ne pomaže
i više me zanima njegova geografija
koja prati tvoje korake kroz veliki grad,
tako veliki, a toliko manji od srca.
Svog sam ga ispitao, tražeći mu zelenu boju,
od bašte Ultramar do bašte Eštrela,
tik uz cvet lokvanja koji dodiruje nebo,
a zvezda je bila tvoja, i zvezda si bio ti,
koji sijaš tako izdaleka, čak i nakon života.
Čak i u žurbi, na putu bez cilja,
smešio si se karanfilu, paprati i mahovini
klizavoj kao prelaz preko pruge
kraj kog smo mahali, na kiši, onima koji putuju.
A mi, na kojima ostaje breme tužnog dostojanstva
da pridržavamo niti ove nevidljive mreže,
vezani za mesto poslednjeg poljupca,
usnama tog poljupca molimo da nam čuvaju
jednu staru knjigu, uprljanu, a ipak časnu
i pijemo džin i vino i liker od višnje,
i pljujemo koštice i pozdravljamo prolaznike.
Miguel Martinš (Lisabon, 1969)
Prepev Marija Panajotović, Marina Živaljević i Ivana Škreblin
Iz knjige Beijograd, Službeni glasnik, Be(ij)ograd, 2011.