ВИШЕ ОД ГЛАСА, ВИШЕ ОД МИРИСА
Лист са дрвета
Ознаке још увек испадају из књига,
ознаке твоје за места где
зауставио си живот ради сна,
ради живота, непотребног али хитног:
један стари тикет јединствене израде,
једна трамвајска карта готово пролетерска,
и ево, пада ми на крило,
један лист из јесени ’56,
делић коже са тела времена
у коме су вртови пружали уточиште сновима.
Познавање ботанике ми не помаже
и више ме занима његова географија
која прати твоје кораке кроз велики град,
тако велики, а толико мањи од срца.
Свог сам га испитао, тражећи му зелену боју,
од баште Ултрамар до баште Ештрела,
тик уз цвет локвања који додирује небо,
а звезда је била твоја, и звезда си био ти,
који сијаш тако издалека, чак и након живота.
Чак и у журби, на путу без циља,
смешио си се каранфилу, папрати и маховини
клизавој као прелаз преко пруге
крај ког смо махали, на киши, онима који путују.
А ми, на којима остаје бреме тужног достојанства
да придржавамо нити ове невидљиве мреже,
везани за место последњег пољупца,
уснама тог пољупца молимо да нам чувају
једну стару књигу, упрљану, а ипак часну
и пијемо џин и вино и ликер од вишње,
и пљујемо коштице и поздрављамо пролазнике.
Мигуел Мартинш (Лисабон, 1969)
Препев Марија Панајотовић, Марина Живаљевић и Ивана Шкреблин
Из књиге Беијоград, Службени гласник, Бе(иј)оград, 2011.