МЕДИТЕРАН
РЕЧЕ МОРЕ
Игору Зидићу
Мрмљајући море ми говорило: „Коме ти се враћаш
Што смо од тебе хтјели, узели смо довољно“
Море ствара законе – најсретнији су који одмах забораве
Који одбацују плодове прије него густо сазоре
„А ти“, рече море, „хтио би своје љубави претворити у прагове
Па да увијек сретно стигнеш до себе“
Таласало се море кушајући неки јужни вјетар
Што се оскудно заплео међу облацима
С досадом одржавајући равнотежу старих бродова
И нових бродова, превише насртљивих у спасилачким намјерама
„За тебе бисмо, мали мој, морали измислити неке нове богове
С твојим лицем, дакако, да ти враћају твоје шкрте дарове“
Славко Михалић (1928-2007)
Из књиге Атлантида, Београд, 1982.
Треба бити обазрив с морем, на Медитерану и другде. Јер оно све памти.