Tema: SVAKI JE MESEC FEBRUAR
MAČJA ŠAPA
Gledam tog mačka-lutalicu dok jede.
Šapom u plastičnoj posudi privlači hranu,
komadiće isečene salame i žutoga sira.
U tom mačku vidim ono što se zove
gospodin Život, njegovu bujnost i obilje.
To je pametna životinja od koje se može
puno naučiti o tome kako i šta raditi,
kako ići putem od rođenja do smrti.
Gledam mačka, možda od njega učim.
Ili, dok spava, njega u svom krilu držim.
Divim se tom majušnom, nejakom biću
koje me gleda svojim zelenim očima.
Pa iz svog ukočenog i usporenog sveta
gledam gde se mačak čudesno obnavlja,
slabašan prkosi smrti i svakom uništenju,
prkosi to ni ne znajući, komade hrane
uzimajući i sitnim zubima je sitneći.
I tako ono baš malo čini velike stvari.
Pa isto postaju onaj manji i onaj veći,
zrnca prašine i planinske gromade,
narastanje okeana i ljudski damari.
Milan Đorđević (1954)
Ljubaznošću autora, u prilici smo da premijerno predstavimo pesme iz ciklusa Mačje pesme.
Milan Đorđević (1954) jedan je od najprisutnijih stvaralaca na srpskoj književnoj sceni već četvrt veka. Pesnik, esejista, pripovedač i prevodilac, do sad je objavio knjige pesama: Sa obe strane kože (1979), Muva i druge pesme (1986), Mumija (1990), Ćilibar i vrt (1995), Pustinja (1995), Čiste boje (2002), Crna pomorandža (2004), Vatra u bašti, izabrane pesme (2007), Radost (2008), knjige eseja Cveće i džungla (2000), knjige priča Glib i vedrina (1997) pod pseudonimom Milan Novkov, Slepa ulica (2002), Majmun (2006) i roman Ruševina (2009).
Dobitnik je više značajnih pesničkih nagrada i prevođen je na više evropskih jezika. Prevodi sa slovenačkog i engleskog jezika.