ЊЕГОШЕВОМ УЛИЦОМ – ПОЕЗИЈА НОВОГ ТАЛАСА
ЕГО ПРЕД ЛИЦЕМ ЈАВНОСТИ
Самоубиство као схоw бусинесс
не знам шта ћу са брковима
не знам шта ћу са брадом
не знам шта ћу са лицем
жуља ме тесно ми је у њему
кад сам унутра спопада ме тескоба
узимам буквар
сричем: а б в
уместо луле стрпам прст у уста
сисам га
замислим се
ставим прст на чело
али глава ми је од маслаца
прст ми је чело брзо просврдлао
тако пробушен устанем
зграбим бритву
испред огледала
импровизујући
забављајући јавност жељну крви
пресечем себи гркљан
али ту вас морам разочарати
из гркљана ми шикља само мастило
Милан Ђорђевић (1954)
Из књјиге Са обе стране коже, Књижевна омладина Србије, Београд, 1979.
Милан Ђорђевић (1954) један је од најприсутнијих стваралаца на српској књижевној сцени већ четврт века. Песник, есејиста, приповедач и преводилац, до сад је објавио књиге песама: Са обе стране коже (1979), Мува и друге песме (1986), Мумија (1990), Ћилибар и врт (1995), Пустиња (1995), Чисте боје (2002), Црна поморанџа (2004), Ватра у башти, изабране песме (2007), Радост (2008), књиге есеја Цвеће и џунгла (2000), књиге прича Глиб и ведрина (1997) под псеудонимом Милан Новков, Слепа улица (2002), Мајмун (2006) и роман Рушевина (2009).
Добитник је више значајних песничких награда и превођен је на више европских језика. Преводи са словеначког и енглеског језика.