ЊЕГОШЕВОМ УЛИЦОМ – ПОЕЗИЈА НОВОГ ТАЛАСА
АПОТЕКА, КОД „ЛОНДОНА“
У освит, ослоњен о зид: ту је била зграда,
апотека:
сандук, с бочицама.
Ту си мирисала печурку, пила: козје млеко,
тражила, по рафовима,
под клупом,
у кучини: птића,
и везла чаршав, свадбени,
и цртала,
колевку, на прсима.
И, ослоњен о зид, питао сам:
где је, зграда, с крстом,
мртвачница,
са затвореним капцима: дубок рудник,
гејзир.
Милутин Петровић (1941)
Из књиге Свраб, Просвета, Београд, 1977.
Иако по годинама припада претходној песничкој генерацији, књигом Свраб, надреалним градским призорима, Милутин Петровић је отворио епоху.