Tema: PAROVI, TROUGLOVI
*
Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
O, vaši snovi mirišu prejako
Ko cveće kada, sklonjeno u seni,
Žudi za suncem, željno a nejako.
A kada izađe među stvari dana,
Kada ta svetlost počne da ga melje,
Cveće postane mali ukras stana,
Snovi postanu kraljevske povelje.
Sve vaše čežnje, zanosi govora,
Sva vaša zdanja, pravljena da traju,
Posle slavljenja, šta budu na kraju?
Tišina. Vetar. Suv venac lovora.
Vi, željni, gde ste, u šta pretvoreni,
Vi ruke po travi, vi usta u seni?
Miodrag Maksimović (1946)
Iz knjige Skamenjeni, Povelja, Kraljevo, 2005.
Drugi sonet iz venca inspirisanog Kamenom uspavankom.