Тема: ПАРОВИ, ТРОУГЛОВИ
*
По свету добри, горки, занесени,
О, ваши снови миришу прејако
Ко цвеће када, склоњено у сени,
Жуди за сунцем, жељно а нејако.
А када изађе међу ствари дана,
Када та светлост почне да га меље,
Цвеће постане мали украс стана,
Снови постану краљевске повеље.
Све ваше чежње, заноси говора,
Сва ваша здања, прављена да трају,
После слављења, шта буду на крају?
Тишина. Ветар. Сув венац ловора.
Ви, жељни, где сте, у шта претворени,
Ви руке по трави, ви уста у сени?
Миодраг Максимовић (1946)
Из књиге Скамењени, Повеља, Краљево, 2005.
Други сонет из венца инспирисаног Каменом успаванком.