РИТМОВИ – ПОЕЗИЈА МИОДРАГА СТАНИСАВЉЕВИЋА
***
Још дах вребача
(од сопствених уста одбегао)
откида, део по део,
од оног што је још преостало
од нас, у глини
поступног навикавања
иако још једном – плављи у одласку –
заигра дух двојности.
Све метаморфозе (све краткотрајније)
распада искусићемо; све даљи
од преокрета; од погубе
лакомости поздрав:
све у један да стане брод.
Из књиге Песме, Сабрана дела И, Республика, Информатика, Београд, 2006.
Први пут у књизи Нови ритмови, И, ИИ, Књижевна фабрика МЈВ и деца, Београд, 1984.
Апокалипса сада и тада, само у нешто блажим сликама.