РИТМОВИ – ПОЕЗИЈА МИОДРАГА СТАНИСАВЉЕВИЋА
***
Умрети у хотелској соби, у Јужној Европи, у надолазећој
нелагоди, с погледом на слику неког бедног мазала,
с погледом на неку уљану мазарију на зиду, уље
на платну
(Хуље, однесите то уље, што даље), на пејзаж који –
Који је твој начин, реци,
Реци: умрети, умрети у хотелској соби, у надолзећој,
у надолазећој плавећој нелагоди и
И шта још
И изврнут рукав капута, изврнут простор собе, изврнута
врата, прва друга, изврнут ходник и
И љубавници у врећама за спавање типа мумија,
и пас који завија у јануарској поноћи,
и рибарка која убија штуку натрљавши је сољу, и
И, и,
И када и будеш и нашао начин и да будеш и у понављајућем
и у нестајућем и
И више
И када откријеш снагу која јесте снага и без ослона у учинку
Умрети, умрети у соби хотела, где ноћују, ноћују Арапи,
и Туркеши, умрети слушајући стругање зуба неких
опнокрилаца о лишће, већ искрзано, слушајући гласове
од шкриљаца, ход по тресету, умрети у надолазећој
нелагоди.
Из књиге Песме, Сабрана дела И, Республика, Информатика, Београд, 2006.
Први пут у књизи Нови ритмови, И, ИИ, Књижевна фабрика МЈВ и деца, Београд, 1984.
Ту почиње поезија Мише Станисављевића. То су нови ритмови. У понављањима, али чега?