RITMOVI – POEZIJA MIODRAGA STANISAVLJEVIĆA
***
Onaj kog je Helena ljubila,
ma i slučajno, ma i greškom,
imaće šta da gubi, dugo, umeće
da umire, kradom,
onaj kog je Helena ljubila.
Dugo neće imati nauma, samo pomisli
za kojima će juriti nikad ih ne sustižući.
Pozdravljaće osujećenost, negovaće strahove,
oponašaće svoje bolesti.
Moći će da postane posmatrač ili potajnik,
da razvija nepotrebne umešnosti,
da se bavi krijumčarenjem,
ili da ode u zatvor zbog kuđenja poretka.
Od reči – ostaće mu samo tri mrmora,
od obličja – ni za krošnju u susedstvu.
Al’ imaće uvek dovoljnu zalihu ćutnje
i neku izvesnost drugima tajnu.
Jer jednom, u smaku despotije,
u vrevi svratišta, ljubila ga je Helena
svikla da usnama potraži oslonca
kad zahvati je vrtoglavica vinska.
Iz knjige Pesme, Sabrana dela I, Respublika, Informatika, Beograd, 2006.
Prvi put u knjizi Novi ritmovi, autorsko izdanje, Beograd, 1982.
Prva knjiga u celini Ritmovi, koja predstavlja ne samo najznačajniji deo Stanisavljevićevog stvaralaštva, nego i veliki domet srpske poslerante poezije. Ali pored ritmičkih istraživanja, vidljivih i na ovom primeru, Stanisavljević pristupa i razmicanju mitološke osnove pesme, poigravajući se patetikom i ironijom.