РИТМОВИ – ПОЕЗИЈА МИОДРАГА СТАНИСАВЉЕВИЋА
***
Онај ког је Хелена љубила,
ма и случајно, ма и грешком,
имаће шта да губи, дуго, умеће
да умире, крадом,
онај ког је Хелена љубила.
Дуго неће имати наума, само помисли
за којима ће јурити никад их не сустижући.
Поздрављаће осујећеност, неговаће страхове,
опонашаће своје болести.
Моћи ће да постане посматрач или потајник,
да развија непотребне умешности,
да се бави кријумчарењем,
или да оде у затвор због куђења поретка.
Од речи – остаће му само три мрмора,
од обличја – ни за крошњу у суседству.
Ал’ имаће увек довољну залиху ћутње
и неку извесност другима тајну.
Јер једном, у смаку деспотије,
у вреви свратишта, љубила га је Хелена
свикла да уснама потражи ослонца
кад захвати је вртоглавица винска.
Из књиге Песме, Сабрана дела И, Республика, Информатика, Београд, 2006.
Први пут у књизи Нови ритмови, ауторско издање, Београд, 1982.
Прва књига у целини Ритмови, која представља не само најзначајнији део Станисављевићевог стваралаштва, него и велики домет српске послеранте поезије. Али поред ритмичких истраживања, видљивих и на овом примеру, Станисављевић приступа и размицању митолошке основе песме, поигравајући се патетиком и иронијом.