РИТМОВИ – ПОЕЗИЈА МИОДРАГА СТАНИСАВЉЕВИЋА
***
Љуто дрво – изданак беде
буја у двориштима многољудним,
крај влажних зидова пећина-кућа,
изнад нашег повиновања.
Братство што се заклиње у Педесетокњижје
– лакомо, осветољубиво –
вревом се брани од долазећег.
Њино истогласје тмуло
сад јача, сад јењава.
Неко каже:
Прва четири дана неће бити гласа певајућег,
Само глас зборећи.
Лака похота нагађања
шири се покрајинама.
Из књиге Песме, Сабрана дела И, Республика, Информатика, Београд, 2006.
Први пут у књизи Слике и сагласја, Просвета, Београд, 1980.
Можда би било преслободно тумачити ову песму као предвиђање будућег догађања народа, па ипак, чини се да у фантазмагоричним призорима може да се наслути и понешто од тога.