РИТМОВИ – ПОЕЗИЈА МИОДРАГА СТАНИСАВЉЕВИЋА
ДОСКОРА, ЈОШ САМ ПИТАО ЗА ТЕ…
Доскора, још сам питао за те.
Сад више ни то.
А одавно те не тражим.
Не знам ни где ти је сад дом.
И ретко
– Као ово сад –
Једна нестварна, прозрачна рука
– Што се одваја од ове што уморно низ тело почива –
Помилује твоју косу:
Некад сам те много волео!
И само понекад
Осмех неки, неки поглед,
Ил’ покрет руке безначајни
Затрепере кратко, благо
К’о ветар на уморним капцима очним.
И ништа више!
И ничег више од дугог боравка твог.
Неко време сам те сањао.
Сад већ ни то!
1968.
Из књиге Песме, Сабрана дела И, Республика, Информатика, Београд, 2006.
Први пут у књизи Песме с путовања и друге 1965-1969, Независна издања Слободана Машића, Београд, 1969.
Песма дисовско-скадарлијског наслова, већ од првог стиха делује познато. Ипак, реч је о мало познатој љубавној песми, какве је Станисављевић писао на почетку. Овај сегмент његовог стварлаштва остао је у сенци језичко-експерименталних из средине и ангажованих песама с краја каријере.