РИТМОВИ – ПОЕЗИЈА МИОДРАГА СТАНИСАВЉЕВИЋА
***
Невероватно је колико си непотребан,
И колико за то нико не мари,
И колико се кад неко оде
Мало мења у целој ствари.
О како фантастичном брзином
Разлози остајања бледе!
И колико туђи животи имају начина
Да се лепо одвијају без тебе!
Да ли си ипак учинио све?
Да л’ чврсто на земљи стојиш?
Како си мало присутан,
Колико мало постојиш!
Невероватно је колико си непотребан
И колико за то нико не мари,
И колико се кад неко оде
Мало мења у целој ствари.
Студент, 1968.
Миодраг Станисављевић (1941-2005)
Из књиге Песме, Сабрана дела И, Республика, Информатика, Београд, 2006.
Миодраг Станисављевић (1941-2005) рођен је у селу Средња Добриња код Ужичке Пожеге. Студирао је на Филолошком факултету и магистрирао на Факултету драмских уметности у Београду.
Објавио је књиге: Песме * Писма Александра Роша (песме), 1965.; Ја сам на списку (превод поезије Бориса Пастернака), 1969.; Књига сенки (песме), 1974.; Леви краљеви (песме за децу), 1977.; Епика и драма (студија), 1977.; Слике и сагласја (песме), 1980.; Ритмови (песме, издавач аутор, 40 нумерисаних примерака), 1982.; Нови ритмови И, ИИ (песме), 1984.; Ритмови ИИИ (песме), 1989.; Голицање оклопника (политички записи), 1994.; Јади српске душе (песме), 1995.; Елан мортал (политички записи), 1996.; Катарза и катаракта (политички записи), 2001.
Драме: Илустровани живот, 1968.; Обично вече, 1969.; Прича о царском заточнику, 1975.; Вођа, 1980.; Немушти језик, 1981.
Часопис Република је 2006. објавио у 5 књига сабрана дела Миодрага Станисављевића.
Један од најзначајнијих српских послератних песника, пре свега због свог бескомпромисног јавног ангажмана током деведестих година готово да је заборављен од стране српске књижевне јавности.
Месец септембар посвећен је поезији Миодрага Станисављевића.