РИТМОВИ – ПОЕЗИЈА МИОДРАГА СТАНИСАВЉЕВИЋА
***
те тако путовања у О., ваканције у В.,
испарења тела остављена у соби на Дунају;
и сасвим онда бело
а окретнице нигде ни.
успутно, те оно је звач, оно берач,
у шуму преко реке хитнут глас
и леденице лепо дохватне
из поткровља хотела Улм.
лепо уведен код Х.,
ухвативши добар ред код Б.,
лако ти је било, хвалисавче,
продавати плаве мајмунарије.
сад скврчен опслужујеш
убого питање: ко сам ја?
напор пужа да одржи влажност.
у близини неовдашњој звони телефон.
Из књиге Песме, Сабрана дела И, Республика, Информатика, Београд, 2006.
Први пут у књизи Ритмови 3, БИГЗ, Београд, 1989.
Никада не треба губити из вида хуморни потенцијал Станисављевићеве поезије. Тако ни у овој песми.