MEDITERAN
PORTOVENERE
Tu iz valova što ližu
prag hrišćanskog hrama
izranja Triton i čas
svaki budući već je sama
davnina. Svaka neizvesnost
prigrljena se vodi
kao premilo devojče.
Tu se ne gleda niko
i niko sebe ne sluša.
Tu si gde počelo penuša,
za izbor lud si toliko:
poći ćeš potom da duša
nekim se odene likom.
Euđenio Montale (1896-1981)
Preveo sa italijanskog Milan Komnenić
Iz knjige Sipine kosti, BIGZ, Beograd, 1982.
Žakote je verovatno znao za ovu Montaleovu pesmu kada je pisao svoj Portovenere. Ja sam, međutim, prevideo ovu pesmu kada sam ovde pre nekoliko dana predstavljao Žakotea. To je, s druge strane, i dobro, pošto ostavlja svakome da pravi poređenja između ovih pesama, vizija, mora, Mediterana…