Тема месеца: ГОЛЕ ИСТИНЕ ИЛИ ОНО ШТО НЕДОСТАЈЕ
ТЕЛО ЈЕ ПОЛИТИКА
Зелени листови метеоролошке станице
полако ме смирују и говоре
да је разлог мог нихилизма
потпуно безначајан
за прогрес цивилизације.
Успорено се супротстави
глобалном милитантном балу
закорачи у атмосферу заборављених облака.
Сваког тренутка спавамо у неком
неодређеном геометријском облику.
Сањамо о великим слатким дињама,
великим уклетим кућама старих госпођа
које љубоморно чувају остатке несталих слика.
У дугометражним емисијама објашњења
модерних фашиста напомињу да је терор
поново предмет обожавања,
и да велике хорде Хуна на челу са Атилом
организују ваздушне нападе на Византију
и стару Грчку. А ускоро се спремају
и на напад свих планета сунчевог система.
Али сада је све подређено обичним тастерима
за електричну енергију. Имаш „стоп“ и „плаy“,
недостаје само „го“ и онда си у фабричком
процесу настајања Барбике,
урбано баналне амбалаже за крстарење асфалтом
уз поклич високих платформи и великих банкарских јеванђеља.
Баш см данас нервозна јер је нови гел за смањење
мојих ћелија у мозгу мало отказао.
Намазала сам га као што пише у упутству
за употребу али ипак нисам пожелела
да купим нову тоалету,
мој нови статусни симбол.
Мисогинија је лепо спакована у свим тим
Шампонима, маскама, уљима и фитнес центрима.
Јавно силовање! Јупи!
Баш се радују модерни фашисти!
Али тајно оружје је скривено!
Нећу да кажем где.
Довољан је само један контраударац.
ФИГХТ БАЦК!
Наталија Марковић (1977)
Из књиге Киндерлабораторија, Народна књига, Београд, 2007.
Наталија Марковић (1977) дипломирала руску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Књигу Мембрана огледала објавила у едицији Прва књига Матице српске 1999. године. Једна од ауторки у зборнику/антологији Дискурзивна тела поезије, несумњиво најважнијем антологичарском подухвату у протеклих неколико деценија у српској књижевности. Свирала у женском бенду Цхарминг Принцесс.