AVANGARDA: KOLEKCIJA ZA SEZONU ZIMA/PROLEĆE 2011. MART: KAO NEKO
OPELO ZA GERTRUDU STEIN
Ovo je opelo za Gertrudu Stein.
Za trudnu Stein. Za.
Opelo Gertrude. Stein.
Za crazy brain. Trudni brain.
Pun tačaka. Koje su ivica.
Jednog pejzaža. Satkanog.
Od satkane interpunkcije.
Nastale na belini.
Trbuha. Nikad viđenog.
Možda pokazanog. U brzini.
Nekom posetiocu. Kreveta toplog.
Leta Gospodnjeg. Ne znam kog.
Kad stavljane su tačke.
Između linija. Označenih mesečinom.
Mesečevim činom.
Ispod jezika. U sredini trbuha.
Gde trbuh je trbuh je trbuh.
I krv je krv. Što briše tačke.
Moja Stein.
Toliko toga zaboravljam.
Thank you again.
Nebojša Vasović (1953)
Iz knige Struna/ Suton, Prosveta, Beograd, 1984.
Najznačajniji pesnik neoavangardnog usmerenja, poetičkog i ideološkog svakako, iz generacije sa početka osamdesetih, Vasović je ne samo dekonstruisao ustaljeni pesnički i jezički poredak, nego i pravio distancu između sebe i istorijske avangarde, ali ništa manje i nekih savremenika. Čini se da ovde postoji otklon prema pesničkom modelu i formi koju je Milutin Petrović doveo do savršenstva, ali koje savršenstvo Vasović, izgleda, vidi kao ćorsokak. Naravno, uz savršenu ironiju, kao zaštitni znak Vasovićevog opusa, ali i neospornu dozu patetike, koja je takođe zaštitni znak ovog opusa, iako nije tako upečatljiva na prvi pogled.