АВАНГАРДА: КОЛЕКЦИЈА ЗА СЕЗОНУ ЗИМА/ПРОЛЕЋЕ 2011. МАРТ: КАО НЕКО
ОПЕЛО ЗА ГЕРТРУДУ СТЕИН
Ово је опело за Гертруду Стеин.
За трудну Стеин. За.
Опело Гертруде. Стеин.
За цразy браин. Трудни браин.
Пун тачака. Које су ивица.
Једног пејзажа. Сатканог.
Од саткане интерпункције.
Настале на белини.
Трбуха. Никад виђеног.
Можда показаног. У брзини.
Неком посетиоцу. Кревета топлог.
Лета Господњег. Не знам ког.
Кад стављане су тачке.
Између линија. Означених месечином.
Месечевим чином.
Испод језика. У средини трбуха.
Где трбух је трбух је трбух.
И крв је крв. Што брише тачке.
Моја Стеин.
Толико тога заборављам.
Тханк yоу агаин.
Небојша Васовић (1953)
Из книге Струна/ Сутон, Просвета, Београд, 1984.
Најзначајнији песник неоавангардног усмерења, поетичког и идеолошког свакако, из генерације са почетка осамдесетих, Васовић је не само деконструисао устаљени песнички и језички поредак, него и правио дистанцу између себе и историјске авангарде, али ништа мање и неких савременика. Чини се да овде постоји отклон према песничком моделу и форми коју је Милутин Петровић довео до савршенства, али које савршенство Васовић, изгледа, види као ћорсокак. Наравно, уз савршену иронију, као заштитни знак Васовићевог опуса, али и неоспорну дозу патетике, која је такође заштитни знак овог опуса, иако није тако упечатљива на први поглед.