Tema meseca: GOLE ISTINE ILI ONO ŠTO NEDOSTAJE
SRPSKA ISTORIJA
Najvažniji nisu bili ratovi,
iako ih je bilo mnogo.
Najvažnije je bilo ono između:
krštenja, svadbe, korupcija,
švaleracija, rakija, penzija.
Najvažnije nisu bile granice
koje su se stalno pomerale.
Najvažnije je bilo to što sam
plivao u Ibru godine 1970,
i potom igrao preferans
pod topolama koje više ne postoje.
Nebojša Vasović (1953)
Iz knjige Muzika roba, Nolit, Beograd, 1992.
Nebojša Vasović (Kraljevo, 1953) jedan je od najizrazitijih srpskih posleratnih pesnika. Poslednjih godina izašao na loš glas zbog polemičko-pamfletske knjige o liku i delu Danila Kiša. U panorami Odbrana i poslednji dani Dobrivoja Stanojevića, dato mu je mesto jednog od najvažnijih pesnika.
Objavio knjige pesama: Struna/Suton (1984), So lično (1986), Brazil (1986), Pesme za decu i kaluđere (1989), Perdido (1991), Muzika roba (1992), Talmud i ja (1992), Sedam čunova (1995), Posečene su šume (2003) i Ni ljubavi ni hleba (2006). Pored poezije objavio je i esejističko-polemičke knjige: Poezija kao izvanumište (1983), Protiv Kundere (2003), Lažni car Šćepan Kiš (2004/5), kao i knjigu dnevničkih zapisa Dnevnik 1 (2004). Od 1998. Vasović živi u Kanadi.