Тема месеца: ГОЛЕ ИСТИНЕ ИЛИ ОНО ШТО НЕДОСТАЈЕ
СРПСКА ИСТОРИЈА
Најважнији нису били ратови,
иако их је било много.
Најважније је било оно између:
крштења, свадбе, корупција,
швалерација, ракија, пензија.
Најважније нису биле границе
које су се стално померале.
Најважније је било то што сам
пливао у Ибру године 1970,
и потом играо преферанс
под тополама које више не постоје.
Небојша Васовић (1953)
Из књиге Музика роба, Нолит, Београд, 1992.
Небојша Васовић (Краљево, 1953) један је од најизразитијих српских послератних песника. Последњих година изашао на лош глас због полемичко-памфлетске књиге о лику и делу Данила Киша. У панорами Одбрана и последњи дани Добривоја Станојевића, дато му је место једног од најважнијих песника.
Објавио књиге песама: Струна/Сутон (1984), Со лично (1986), Бразил (1986), Песме за децу и калуђере (1989), Пердидо (1991), Музика роба (1992), Талмуд и ја (1992), Седам чунова (1995), Посечене су шуме (2003) и Ни љубави ни хлеба (2006). Поред поезије објавио је и есејистичко-полемичке књиге: Поезија као изванумиште (1983), Против Кундере (2003), Лажни цар Шћепан Киш (2004/5), као и књигу дневничких записа Дневник 1 (2004). Од 1998. Васовић живи у Канади.