NJEGOŠEVOM ULICOM -POEZIJA NOVOG TALASA
BLOW UP
Mikelanđelu Antonioniju
Na licima umornih ljudi
neprohodne prašume niču
Brodovi se potapaju bez traga
i sve
VELIKO I MALO
najednom postaje
i suviše relativno
a da bi se doseglo
rukom
mozgom
magičnom formulom
Ajnštajn svakog jutra pije kafu
u prijateljskom razgovoru
s Mefistofelom
Gete posmatra Vertera kako tuguje
Leonardo ljubi Mona Lizu
Dokoni šetači umiru čitajući novine u parku
nailazi vuk
i vuče leševe po ulicama
automobili bježe i urliču
Kad bi pogledao kroz mikroskop
vidio bi
Atomsku Bombu
u kori velikog mozga
u oku
crnu podmornicu
Ugledao bi pticu bez GLAVE
ne bez krila
prašumu umornog lica
i ništa više
N I Š T A
Nenad Bojić (1958)
Iz knjige Veliko i malo, Književna omladina Srbije, 1981.
Tipično postmoderno jukstaponiranje, sa sve nihilističkim predznakom, koji je jedno od obeležja epohe.
Pesnik zanimljiv, a nepoznat i zaboravljen.