Тема месеца: ГОЛЕ ИСТИНЕ ИЛИ ОНО ШТО НЕДОСТАЈЕ
СЕНКЕ НАС МИМОИЛАЗЕ
Једног дана ћемо се срести
као бродић од хартије и
лубеница што се хлади у реци.
Немир света биће
уз нас. Длановима ћемо
помрачити сунце и с фењером
приближаваћемо се.
Једнога дана ветар неће
променити правац.
Бреза ће послати лишће
у нашим ципелама испред прага.
Вуци ће кренути за
нашом невиношћу.
Лептири ће оставити
свој прах на нашим образима.
Једна старица сваког јутра
причаће о нама у чекаоници.
И ово што сад кажем
већ је казано: чекамо ветар
као две заставе на граничном прелазу.
Једнога дана све сенке ће нас
мимоићи.
Никола Маџиров (1973)
Превео са македонског Душко Новаковић
Никола Маџиров, добитник најпрестижније македонске награде за поезију „Браћа Миладиновци“ (2007), коју додељују Струшке вечери поезије, рођен је 1973 године у Струмици, Македонија, као потомак избеглица из Балканских ратова на почетку прошлог века. За песничку књигу Закључани у граду (1999) добио је награду за дебитантску књигу „Студентска реч“, а за књигу Негде нигде (1999) награду „Ацо Караманов“.
За књигу Премештени камен (2007) добио је источно-европску награду „Хуберт Бурда“, с Петером Хандкеом као чланом жирија. Учествовао је на неколико међународних песничких фестивала и добитник је неколико међународних признања и стипендија: „Интернатионал Wритинг Програм (ИWП)“ Универзитета у Ајови у САД-у; „Литерарисцхес Тандем“ у Берлину; „КултурКонтакт“ у Бечу; „Интернатионалес Хаус дер Ауторен“ у Грацу; „Литератур Хаус НÖ“ у Кремсу и „Вилла Wалдберта“ у Минхену.
Његова поезија превођена је на двадесетак језика и објављивана у изборима и антологијама у Македонији и иностранству. Осим поезије, пише есеје и преводи.
Маџиров ће бити гост на фестивалу посвећеном Светском дану поезије од 19. до 21. марта у Културном центру Београда.