МОСТОВИ БРАНИМИРА ЖИВОЈИНОВИЋА
ОЛУЈНО ВЕЧЕ
Облаци тамни и стравни
прекрили цео свод,
по врту смо ишли, а тужан
и тежак нам беше ход.
Ноћ беше врела и нема,
тмуран и мрачан јој лик,
баш као наша љубав –
само за плач и крик.
Кад лаку ноћ ти рекох
и за мном кад остаде врт,
чемерним срцем пожелех
и теби и себи смрт.
Николас Ленау (1802-1850)
Типично романтичарска пренаглашеност осећања.