Tema meseca januara: ZLATNA VEJAVICA ŠTO PO SAMOJ SEBI VEJE
6. (Iz knjige Tristia)
Vazdušni biskvit. Sunce. „Zaleđeno!“
S ledenom vodom prozračne čaše.
U svet čokolade s rujnom zorom, eno,
U mlečne Alpe leti maštanje naše.
Kašikom zvecnuvši, lepo je gledati iz vrta
Kako se u senci sred prašnih akacija
Prima blagonaklono od hlebnih gracija
U privlačnoj šoljici hrana krta.
Drug vergla, namah će da se javi
Šareni krov lutajućeg leda –
I u sanduk koji divna studen plavi
Sa pohlepnom pažnjom dečak gleda.
I bogovi ne znaju šta li će uzeti, lakom:
Almaznu pavlaku il kolač i med?
Al brzo pod tankim iščeznuće zrakom,
Svetlucajući na suncu, božanski led.
Osip Mandeljštam (1891-1938)
Iz knjige Šum vremena, preveo Branko Miljković, Prosveta, Beograd, 1966.
Osip Mandeljštam (1891-1937) spada u najveće ruske pesnike 20. veka. Osnivač akmeizma, jednog od glavnih pokreta unutar ruske avangarde. 1919. objavio je manifest ovog pokreta – Jutro akmeizma. Prvu knjigu pesama Kamen izdao je 1913. godine, a druga, i verovatno najvažnija Mandeljštamova knjiga Tristia izašla je 1922. Jedna je od žrtvi Staljinovih čistki tridesetih godina. Uhapšen je prvi put 1934. nakon stihova o velikom vođi, da bi posle drugog hapšenja 1938. pod misterioznim okolnostima preminuo.