Тема месеца јануара: ЗЛАТНА ВЕЈАВИЦА ШТО ПО САМОЈ СЕБИ ВЕЈЕ
6. (Из књиге Тристиа)
Ваздушни бисквит. Сунце. „Залеђено!“
С леденом водом прозрачне чаше.
У свет чоколаде с рујном зором, ено,
У млечне Алпе лети маштање наше.
Кашиком звецнувши, лепо је гледати из врта
Како се у сенци сред прашних акација
Прима благонаклоно од хлебних грација
У привлачној шољици храна крта.
Друг вергла, намах ће да се јави
Шарени кров лутајућег леда –
И у сандук који дивна студен плави
Са похлепном пажњом дечак гледа.
И богови не знају шта ли ће узети, лаком:
Алмазну павлаку ил колач и мед?
Ал брзо под танким ишчезнуће зраком,
Светлуцајући на сунцу, божански лед.
Осип Мандељштам (1891-1938)
Из књиге Шум времена, превео Бранко Миљковић, Просвета, Београд, 1966.
Осип Мандељштам (1891-1937) спада у највеће руске песнике 20. века. Оснивач акмеизма, једног од главних покрета унутар руске авангарде. 1919. објавио је манифест овог покрета – Јутро акмеизма. Прву књигу песама Камен издао је 1913. године, а друга, и вероватно најважнија Мандељштамова књига Тристиа изашла је 1922. Једна је од жртви Стаљинових чистки тридесетих година. Ухапшен је први пут 1934. након стихова о великом вођи, да би после другог хапшења 1938. под мистериозним околностима преминуо.