Тема: ПАРОВИ, ТРОУГЛОВИ
ПОНАВЉАЊЕ СМРТИ*
Свечани банкет на обали мора у хладу пинија:
лауте су у пратњи шума ветра у крошњама.
Безбрижан је смех присутних као пејсаж у дну слике.
Изненада из грмља запомажући истрчава девојка дуге плаве косе
за њом два пса и црни коњаник са извученом сабљом
коју неће употребити јер пси већ обарају девојку
и заривају своје зубе у њено наго тело.
Али девојчино лице не одаје бол и лице коњаника не говори о бесу,
на њима се више чита зачуђеност да су их богови осудили
на понављање ове сцене сваког петка у подне.
И сенка досаде бора им лица.
*Према Ботичелијевој слици Сториа ди Настагио дегли онести.
Ото Хорват (1967)
Из књиге Путовати у Олмо, Повеља, Краљево, 2008.
Интересантно у вези са овим паром је што песма динамизује Ботичелијеву слику. Она у њу уноси време као елемент, у ствари ишчитава временски план слике, и то све до наших дана.