МОСТОВИ БРАНИМИРА ЖИВОЈИНОВИЋА
КУЋЕ СУ ОЧИ ОТВОРИЛЕ ШИРОМ
Пред вече ствари нису више слепе
и стамене сред реке злих часова.
Од воденица носи прам ветрова
прохладни зрак и аветињски зрак.
Куће су очи отвориле широм,
земља је опет звезда као друге.
Мостови тону у речне јаруге
и дављенике оплакују над виром.
Из сваког жбуна сад по шума расте,
и облаци у облаке дим пласте,
и тешки терет брда долине стресају све.
Људи пак мотре с чуђењем у свод,
у сребрн звездан слап, сви као плод
препуњен слађћу и зрео за тле.
Паул Цех (1881-1946)
Један од мањих експресионистичких песника. Захваљујући Живојиновићу, немачка поезија је представљена и позната у свом великом богатству и оваквих, „мањих“ аутора.