ФУГА ПАУЛА ЦЕЛАНА
MATIÈRE DE BRETAGNE
Свјетло жутиловке, жуто, обронци
се гноје супрот небу, трн
снуби рану, унутра
звони, вечер је, ништа
ваља своја мора на побожност,
крваво једро плови према теби.
Сухо, искушено
корито за тобом, обрастао шашем
његов сат, горе, при звијезди, млијечни
каналчићи чаврљају у муљу, прстац,
доље, у бусену, зјапи у модрину, бокор
пролазности, лијеп,
поздравља твоје памћење.
(Познасте ли ме,
руке? Прошао сам
одмаренданим путем што га показивасте, моја уста
пљуваху његов шљунак, проходао сам, своје вријеме,
лутајуће страже бацале су своју сјену – познасте ли ме?)
Руке, трном
снубљена рана, звони,
руке, ништа, своја мора,
руке, у свјетлу жутиловке, то
крваво једро
плови према теби.
Ти
ти учиш
ти учиш своје руке
ти учиш своје руке ти учиш
ти учиш своје руке
спавати.
Превела са немачког Труда Стамаћ
Из књиге Поезија, Веселин Маслеша, Сарајево, 1989.
Право из средњовековног циклуса, сви мотиви су ту.