FUGA PAULA CELANA
U REKE SEVERNO OD BUDUĆNOSTI…
U reke severno od budućnosti
bacam mrežu, koju ti
oklevajući obremenjuješ
senkama što ih napisa
kamenje.
sa nemačkog preveo Branimir Živojinović
originalno iz knjige Preokret daha, 1967.
Iz knjige , Fuga smrti, Nolit, Beograd, 2008.
Današnji dan uredio je mladi kolega pesnik Vladimir Stojnić:
„Kada razmišljam o Celanovim minijaturama kakva je ova osećam se kao da kružim oko kosmičkih crnih rupa. S obzirom da ovo nije mesto ni prilika za dublju analizu stihova jednog od najvećih pesnika druge polovine 20.veka mogu samo podsetiti na to da su crne rupe nastale gašenjem i hlađenjem džinovskih zvezda koje onda postaju tela beskonačno velike gustine i sile privlačenja, a pritom beskonačno male zapremine. Zato ma koliko voleo Celana, ponekad me ta implozija hermetizma u svega par redaka i uplaši. Bojim se da neću umaći toj srži jezikovanja, toj mreži koju lirski subjekat baca u ovoj pesmi.“
Vladimir Stojnić