ФУГА ПАУЛА ЦЕЛАНА
НИЈЕ ТО ВИШЕ…
Није то више
ова
понекад с тобом
у час уроњена
тежина. То је
нека друга.
То је тежа што задржава празнину
која би
пошла с тобом.
То, као ти, нема имена. Можда сте
ти и она исто. Можда ћеш
и ти мене једном назвати
тако.
Превео са немачког Бранимир Живојиновић
Из књиге Фуга смрти, Нолит, Београд, 2008.
Једна у низу савршених, савршено модерних Целанових песама. Која такође говори о егзистенцијалној празнини.