ФУГА ПАУЛА ЦЕЛАНА
ЛОЗИНКА
Заједно с мојим камењем,
крупно отплаканим
иза решетки,
одвукли су ме
до средине трга,
онде
где се развија застава
којој се никад нисам заклео.
Флауто,
двострука флауто ноћи:
сећај се тамнога
близаначког руменила
у Бечу и у Мадриду.
Заставу своју на пола копља спусти,
успомено.
На пола копља
за данас и за увек.
Срце:
покажи се ко си и овде,
овде, насред трга.
Викни своју лозинку
туђини завичаја:
Фебруар. Но пассаран.
Једнороже:
ти знаш за камење,
ти знаш за воде,
дођи,
повешћу те
ка гласовима
Естрамадуре.
Превео са немачког Бранимир Живојиновић
Из књиге Фуга смрти, Нолит, Београд, 2008.
Песма је из књиге Од прага до прага из 1955. године. Певајући о драматичним догађајима из друге половине тридесетих година, шпанском грађанском рату и паду Аустрије, песник се на крају, преко једнорога, примиче митском простору. Већ од ове књиге, Целаново песништво добија своје карактеристичне тамне тонове, постаје херметичније, као да проток времена чини да страшну историју није могуће прихватити отворено, него овако, преко мита.